OČITOVANJE: JAVNA RASPRAVA_STRATEŠKA STUDIJA I NACRT PROGRAMA ISTRAŽIVANJA I PROIZVODNJE UGLJIKOVODIKA U PODMORJU CRNE GORE 

Izdvajamo iz sadržaja Strateške studije: 

„IZVJEŠTAJ O STRATEŠKOJ PROCJENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU (SPU) ZA ISTRAŽIVANJE I PROIZVODNJU UGLJOVODONIKA U PODMORJU CRNE GORE (…) 

Ovaj projekat ima za cilj da: 1) procijeni uticaje na životnu sredinu, društvene uticaje i uticaje na zdravlje istraživanja i proizvodnje ugljovodonika u podmorju Crne Gore (…) 

Sveukupni cilj projekta je da obezbijedi alat koji će pomoći Ministarstvu ekonomije da, u najranijim mogućim fazama donošenja odluka, upravlja aktivnostima na istraživanju i proizvodnji ugljovodonika u podmorju Crne Gore na održiv način,…“ str. 1-1 Strateške studije 

„2.1 PROCES STRATEŠKE PROCJENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 

Strateška procjena uticaja na životnu sredinu se definiše kao “sistematski, neprekidan proces procjene kvaliteta životne sredine, u najranijem odgovarajućem stadijumu donošenja javno odgovornih odluka, i posljedica, alternativnih vizija i razvojnih namjera, uključenih u politiku, planske ili programske inicijative, obezbjeđujući potpunu integraciju relevantnih biofizičkih, ekonomskih, društvenih i političkih razmatranja”. 

Prema tome, SPU je instrument koji pomaže pri donošenju odluka, čiji je cilj da premosti jaz između strateških inicijativa i procjene uticaja na životnu sredinu (EIA) na programskom nivou, pružajući sistemski analitički pristup koji može identifikovati i adresirati pitanja upotrebe resursa, efikasnosti i održivosti, te na taj način predstavlja korak naprijed ka potpuno integrisanom planskom pristupu, koji promoviše i unapređuje održivi razvoj…“ str. 1-5 Strateške studije 

„5.8.8.3 Turizam 

5.8.8.3.1 Uvod 

Imajući u vidu značajne turističke resurse, blizinu emitivnih tržišta i više od pola vijeka istorije internacionalnog turizma, turizam je odredjen kao pokretač novog razvojnog ciklusa i strateški prioritet Crne Gore. 

Nastojanje da se Crna Gora razvije u prepoznatljivu i konkurentnu turističku destinaciju, dovelo je do orjentacije ka novoj filozofiji razvoja po kojoj povećanju atraktivnosti pojedinih destinacija i dobrobiti njihovog lokalog stanovništva u velikoj mjeri doprinosi orijentacija ka održivom turizmu. (…) 

5.8.8.3.2 Turizam, biodiverzitet i održivi razvoj u Crnoj Gori Turizam se posmatra kao jedan od najvažnijih izvora prihoda u Crnoj Gori, kao i potencijala za otvaranje novih radnih mjesta, smanjenje siromaštva, podsticanje odgovornog odnosa prema životnoj sredini i odgovornog upravljanja resursima i dostupnosti obrazovanja itd. 

Crna Gora se deklarisala kao „ekološka država“ 1991. godine, što je jedinstvena ideja koja nedovoljno odražava realnost.(…) 

Nacionalna strategija održivog razvoja (NSOR) je promovisala održivi razvoj u sektoru turizma kao razvoj „(i) koji poštuje ekonomske, ekološke i socijalne principe u međusobno uravnoteženom odnosu; (ii) koji ne iscrpljuje prirodne resurse, nego ih koristi samo u mjeri koja obezbjeđuje da ostanu na raspolaganju i budućim generacijama; (iii) koji čuva kulturnu raznovrsnost i identitet, a pritom stimuliše sklad društva; i (iv) pored toga, ima u vidu zadovoljstvo turista. “ (Izvor: Ministarstvo uredjena prostora i zastite zivotne sredine: Nacionalna strategija biodiverziteta sa Akcionim planom za period 2010. – 2015. godine (prijedlog), jul 2010., str. 35), str. 5-124 i 125 Strateške studije 

„5.9 ZDRAVLJE 

Značajan doprinos reformi zdravstvenog sistema je promocija formulisanja javne politike zdravstva. Naime, u skladu sa pomenutim konceptom, neophodno je raditi na definisanju zdravstva kao prioriteta cijelog sistema kako bi bilo obezbijeđeno učešće svakog sektora u procesu promocije i čuvanja zdravlja populacije. Pored toga, neophodno je stvoriti podržavajuće okruženje da bi se na najbolji mogući način dostigao životni potencijal. Nekontrolisana upoteba prirodnih resursa izaziva jasnu identifikaciju brojnih evidentnih i mogućih faktora zdravstvenih rizika.“ str. 5-146 Strateške studije 

„Glavni razlozi hospitalizacije prema Statističkom godišnjaku o zdravlju i zdravstvu stanovništva prikazani su u Tabeli 5.55. 

Tabela 5.55        Glavne dijagnostifikovane bolesti po uzroku hospitalizacije 

(…)Problemi u unapređenju i očuvanju zdravstvenih ciljeva 

Gore navedeni podaci pokazuju da faktori iz životne sredine umnogome utiču na zdravlje, a postojanje istraživanja i proizvodnje ugljovodonika povećava faktore rizika od uticaja životne sredine na zdravstvene probleme. „ str. 5-151 i 152 Strateške studije 

Prema gore navedenome prioriteti su: 

– prioritet održivog razvoja, 

– prioritet turizma kao pokretača novog razvojnog ciklusa, turizam kao strateški prioritet, 

– dokazana povezanost faktora iz životne sredine i zdravlja, odosno prioritet učešća u procesu promocije i čuvanja zdravlja populacije te stvaranja podržavajućeg okruženja da bi se na najbolji mogući način dostigao životni potencijal, 

za Crnu Goru, ali i za sve zemlje Jadrana, za zemlje Europe i svijeta. 

Sljedeći ove jasno postavljene prioritete proizlazi da se Program istraživanja i proizvodnje ugljikovodika ne uklapa u strategiju razvoja Crne Gore niti drugih zemalja u regiji i izvan nje. 

Ciljevi: 

Strategije i planovi prostor su za sagledavanje učinjenog, stanja te prostor za uvid u prostor za poboljšanja i mogućnosti. Oni moraju jasno određivati cilj i svrhu temeljem kojih se donose vezani akti i provodi praksa. Trenutno stanje gospodarenja (prirodnim) resursima možemo ocijeniti apsolutno kao neodrživo, a i u neskladu s EU smjernicama, dobroj praksi na svjetskoj razini te Pariškim sporazumom. 

Svaka strategija, plan i aktivnosti moraju biti sagledani i u širem kontekstu i općim zadanim ciljevima. Danas smo svjesni kulture konzumerizma, globalizacije, neumjerenosti i neodgovornosti. „Zapadni“ načina života direktno je povezan s iskorištavanjem neobnovljivih izvora energije. 

Podrška daljnjem iskorištavanju neobnovljivih resursa (bilo koji vid podrške ili nedjelovanja) podrška je i načinu života koji se pokazao kao neodrživ; konzumerizam, neumjerena prehrana, bacanje hrane i s druge strane glad, nerazborito korištenje ambalaže, neograničena dostupnost i stvaranje otpada, monokulturni nasadi, GMO, uzgoj životinja na veliko, transport, skladištenje, kemikalije, i kao rezultat svega klimatske promjene, prirodne katastrofe, izumiranje pojedinih živih vrsta, općenito neravnoteža u prirodnom sustavu i u konačnici – bolesti zapadne civilizacije (bolesti srca i krvožilnog sustava, autoimune bolesti, maligna oboljenja, dijabetes, pretilost i dr.)od koji danas oboljeva i sve više djece i u sve mlađoj dobi. 

Danas smo apsolutno svjesni neodrživosti suvremenog načina života i potrebe za sustavom kojemu će prioritet biti briga za Zemlju. Gospodarenje (prirodnim) resursima kompleksan je i vrlo odgovoran izazov koji treba uključiti i sve izazove suvremenog načina života, odnosno podržati: ekološki i zdravstveno prihvatljive materijale, korištenje obnovljivih resursa, organsku proizvodnju, čist okoliš od hrane, vode, zraka do atmosfere, zdravu hranu bogatu nutrijentima (lokalna proizvodnja, ubiranje zrelih plodova, skraćeno vrijeme do stola, smanjenje toksina iz hrane na najmanju moguću mjeru, odnosno maksimalna sigurnost hrane, maksimalno očuvanje nutrijenata, sezonske namirnice kojima se održava ravnoteža organizma itd), sačuvati prirodnu ravnotežu, bioraznolikost itd. 

Prema članku 70. Ustava Republike Hrvatske »Svatko ima pravo na zdrav život«, a »Država osigurava uvjete za zdrav okoliš«. Nadalje, »Svatko je dužan, u sklopu svojih ovlasti i djelatnosti, osobitu skrb posvećivati zaštiti zdravlja ljudi, prirode i ljudskog okoliša«. 

Zaključak: 

Odobravanje Programa istraživanja i proizvodnje ugljikovodika, u Jadranu i na kopnu, apsolutna je podrška neodrživom načinu života, smanjenju životnog potencijala i kvalitete života te održivih uvjeta u okolišu, podrška daljnjem iskorištavanju neobnovljivih resursa, emisiji stakleničkih plinova, svjesno sudjelovanje u globalnom zagrijavanju i izazivanju klimatskih promjena i njihovih posljedica u regiji i izvan nje. 

Uz sve navedeno, rizik direktnog onečišćenja Jadrana i obalnog područja, aktivnostima i resursima, rizik je uništavanja ekosistema i glavnih strateških prioriteta Crne Gore i Hrvatske – održivog turizma, održive poljoprivrede i težnje ka samodostatnosti. 

Ovo očitovanje šaljemo kao dio naše misije promicanja kulture održivosti, odnosno aktivnog i odgovornog načina života koji će omogućiti zdravlje i bolju kvalitetu života svakog pojedinca i društva u cjelini no i drugih živih vrsta u našem okruženju. Pozitivno je što su upravo ti ciljevi prepoznati te postavljeni i kao prioriteti Strateške studije i drugih strateških dokumenata Crne Gore, zemalja u regijii, EU i svijeta. Oni to trebaju ostati i u praksi. 

Nadamo se da ćete uvažiti naše komentare. 

3L 

Očitovanje smo 16. veljače 2016. godine poslali na adresu: 

Ministarstvo zaštite okoliša i prirode 

Sektor za procjenu utjecaja na okoliš i industrijsko onečišćenje 

Tekst službene obavijesti (izvor: www.facebook.com/NASJadran) 

1. Strateškastudija za Program istraživanja i proizvodnje ugljikovodika u podmorju Crne Gore (u daljnjem tekstu: Strateška studija) i Nacrt Programa istraživanja i proizvodnje ugljikovodika u podmorju Crne Gore (u daljnjem tekstu: Nacrt Programa) stavljaju se na javni uvid i javnu raspravu. 
2. Javnuraspravu koordinira i provodi Ministarstvo zaštite okoliša i prirode, Radnička cesta 80, Zagreb. 
3. Javniuvid i javna rasprava o dokumentaciji iz točke 1. održat će se u razdoblju 25. siječnja do 23. veljače 2016. Obavijest o održavanju javne rasprave, Strateška studija, Ne-tehnički sažetak strateške studije, te Nacrt Programa bit će s danom početka javne rasprave dostupni javnosti na internetskim stranicama Ministarstvahttp://www.mzoip.hr/hr/okolis/puo-i-spuo.html pod kategorijom ‘Strateška procjena utjecaja na okoliš (SPUO), Prekogranični postupci strateške procjene. 
4. Prijedlozi,mišljenja i primjedbe javnosti mogu se dostaviti u pisanom obliku na adresu: Ministarstvo zaštite okoliša i prirode, Sektor za procjenu utjecaja na okoliš i industrijsko onečišćenje, Radnička cesta 80, Zagreb, ili na e-mail adresu: ana.kovacevic@mzoip.hr, zaključno s posljednjim danom javne rasprave. Svi prijedlozi, mišljenja i primjedbe, koji ne budu dostavljeni u roku i čitko pisani, neće se uzeti u obzir. 

Direktni linkovi za skidanje dokumentacije: 
• Obavijest o javnoj raspravihttp://www.mzoip.hr/doc/22012016_-_obavijest_o_javnoj_raspravi.pdf 
• Strateška studija http://www.mzoip.hr/doc/strateska_studija_3.pdf 
• Strateška studija – engleska verzijahttp://www.mzoip.hr/doc/strateska_studija_-_engleska_verzija.pdf 
• Ne-tehnički sažetak studijehttp://www.mzoip.hr/doc/ne-tehnicki_sazetak_studije_23.pdf 
• Ne-tehnički sažetak studije – engleska verzijahttp://www.mzoip.hr/doc/ne-tehnicki_sazetak_studije_-_engleska_verzija.pdf